Kako da emocije rade za vas

Većini je poznata radnja filma “Forest Gamp”. Čovek skromne racionalne inteligencije ipak postiže uspeh u životu. Razlog: razvijena emocionalna inteligencija od detinjstva. S druge strane, njegova izuzetno nadarena drugarica i devojka u filmu zbog loših odnosa u porodici doživljava krah kao narkoman. Primer koji pokazuje da je za uspeh svakako važna emocionalna inteligencija. Stručnjaci kažu - isto koliko i “klasična”.

Nizak koeficijent emocionalne inteligencije (EQ) je često odgovor na pitanje zašto neki ljudi nisu uspešni u poslu ili privatnom životu, iako imaju visok koeficijent racionalne inteligencije (IQ).

 

Smatra se da ljudi koji imaju razvijeniju emocionalnu inteligenciju ne samo da su uspešniji u društvu, u profesionalnom radu i braku, nego su mentalno i fizički zdraviji i otporniji na stres.

- “Biti pametan” obično znači imati visok koeficijent racionalne inteligencije (IQ). Ali savremena istraživanja pokazuju da nezavisno od IQ, društveno uspešni i lično zadovoljniji pojedinci poseduju i emocionalne veštine, kao što su svesnost i razumevanje sopstvenih osećanja i osećanja drugih, veštine upravljanja svojim emocijama i stvaranje dobrih međuljudskih odnosa - kaže psihoterapeut Danijela Živančević iz “Psihoopolis” instituta.

 

Kako razviti EQ kod dece Roditelji treba da dozvole detetu da oseća sve emocije. Potrebno je savladati veštinu kako da se emocija izrazina socijalno prihvatljiv način. Za razvoj EQ ključni su sledeći koraci:   1. Podsticanje samopouzdanja. 2. Unapređivanje komunikacijskih veština iz pozicije samopoštovanja i poštovanja prava i vrednosti drugoga. 3. Razumevanje funkcije neprijatnih osećanja. 4. Podsticanje verbalnih sposobnosti pri izražavanju emocija. 5. Podsticanje empatije (razumevanje osećanja drugih).

Poput učenja stranog jezika, tako je i veštine emocionalne inteligencije lakše savladati u detinjstvu pod uticajem roditelja.

Međutim, ove veštine moguće je savladati i kasnije u odraslom dobu kroz grupnu edukaciju i tako postići da emocije rade u našu korist.

Uspešniji su direktori sa razvijenom EQ Istraživanja pokazuju da su uspešniji menadžeri sa dobro razvijenom emocionalnom inteligencijom. Oni naime imaju veštine da stvore dobru atmosferu u koletivu gde se pojedinac oseća da je vrednovan kao čovek i kada je kritikovan i kada mu se daju određeni zadaci. To pozitivno utiče na motivaciju zaposlenih.

- Kada je čovek sposoban da prepoznaje svoju ljutnju i kada sebi dozvoljava da je izražava u obliku kritike ponašanja drugoga, uz uvažavanje njegove ličnosti, onda imamo uspešnog čoveka koji zna da izrazi nezadovoljstvo i zna da utiče na ponašanje drugoga. Kada govorimo o zavisti, čovek koji je već svestan svoje zavisti u nekim odnosima, može sebe da unapredi tako što će zavist iskoristiti kao signal koji mu govori šta bi on želeo da ima, odnosno šta mu je važno da poseduje. Tada može sebi da postavi racionalističke ciljeve kako bi ostvario ciljeve i tako će sebe osloboditi zablude da je uspeh drugoga, njegov neuspeh - objašnjava Živančević.

 

Najčešće posledice koje prate nizak nivo emocionalne inteligencije su nepromišljene, impulsivne emocionalne reakcije koje se javljaju kao nerazumevanje onoga šta se oseća u datom trenutku. Zato se neimenovana
emocija doživljava kao jaka energija koja teško može da se kontroliše.

- Takođe, jedna od posledica može da bude i depresija, koja može da nastane zbog nerazrađene tuge, ili anksioznost kao posledica preterane zabrinutosti i nerazdvajanje racionalne brige od iracionalne. Možemo reći da nizak nivo emocionalne inteligencije utiče na zdrave međuljudske odnose koje je moguće stvarati i održavati putem empatije ili razumevanjen emocija drugih - kaže sagovornica.

 

Geniji sa nesređenim privatnim životom Iako visoko umni ljudi, svetski poznati i slavni, neki naučnici nisu imali mnogo sreće u privatnom i društvenom životu. Poznato je da je Albert Ajnštajn vreme voleo da provodi u načnim eksperimentima više nego u društvu prijatelja po kafanama.   Zbog velikog broja obaveza, stalnog napredovanja u naučnom radu i putovanja došlo je i do zahlađenja u odnosima sa suprugom Milevom Marić sa kojom je imao dva sina. Prezauzet rešavanjem naučnih problema i upuštanjem u vezu sa drugom ženom Elizabetom, Ajnštajn napušta porodicu. U tom trenutku Mileva je bolovala od depresije kao i mlađi sin. O privatnom životu Nikole Tesle malo se zna. Patio je od opsednutosti detaljima, brojevima, sprovođenjem higijene. Povezuje se sa mnogim poznatim ženama tog doba, Sarom Bernar, pijanistkinjom Margerit. Merington, ali koliko je poznato, nikad nije živeo ni sa jednom ženom, do kraja je ostao ravnodušan prema njima. Ostao je imun i na mogućnost ženidbe Lenkom Dunđerski. Važio je za samotnjaka i osobenjaka. I poslednje dane proveo je radeći.